Avalski toranj

1. Tehnička operativnost?Ne. Dakle prenošenje TV signala elektromagnetskim talasima je otišlo u istoriju.Ali i za taj način distribucije TV programa Avalski toranj nije bio funkcionalan. Možda se kod nas antene koriste u distribuciji kablovske televizije pri prenosu signala izmedju naseljenih mesta,ali i to je prošlost. Ako govorimo o nekim drugim tehnologijama,internet WiMax i sl. to Beogradu nije potrebno,jer već ima bolje,a to što bi reko Pejaković "ne mož' bez kabla". TV i radio prenosu ništa ne fali,funkcionise dobro i bez njega.

2. U turističke svrhe?Ne. Koga briga da se penje na betonski toranj, od toliko lepota na zemlji.

3. Simbol? Znači toranj i da nije srušen,prestao bi da radi.I kroz neko vreme na njega ne bi niko ni išao.Na vrhu tornja je dugo radio restoran sa rotacionom,panoramskom platformom.Morao je da bude zatvoren kada su ustanovili da se toranj nakrivio.Pošto se nakrivio,ko zna,možda i sami srušili u budućnosti. I sad ti obnavljaš i vraćaš nešto što je osuđeno na pustoš i suvišnost.Obnavljaš nešto što bi i onako stajalo bez svrhe, samo da bi stajalo tu.I kome u inat?Samom sebi. Nemam ništa protiv obnavljanja simbola,ali u zemlji u kojoj nedostaje toliko stvari,počev od sredstava koja spašavaju ljudske živote,preko razne druge infrastrukture,ekoloških problema obnavljati tehnički zaostalu stvar je čista glupost i hir. Simbol je most,zgrada,spomenik,verski objekat i sl....i to nije šteta obnoviti jer je funkcionalno koliko god da je staro.Turistički spomenik što je stariji on je vredniji,a stari most ako je siguran i zdrav jednako služi kao i nov izgrađen novim tehnologijama. Mi o mnogo čemu nismo vodili računa.U Beogradu je puno gradjevinskih i verskih spomenika naruženo bez ikakvog plana i rasporeda,a sada će jedan promašeni betonski toranj van grada ulepšati grad.

Na prvi pogled biće identičan prethodnom, ali novi toranj se gradi na potpuno drugačiji način. Najsavremeniji građevinski materijali i moderna tehnologija učiniće kolos gotovo neuništivim. Kako je objasnio Milutin Ignjatović, generalni direktor saobraćajnog instituta CIP, zemljotres i vatra neće moći da ugroze simbol Beograda. – Za razliku od prethodnog tornja koji nije bio otporan na potrese tla, novi će moći da se odbrani i od zemljotresa jačine čak 9,2 stepena Merkalijeve skale. Njegovoj stabilnosti doprinosi i činjenica da su tri noge stabla ukopane u zemlje 8,60 metara. Novo je i to da je vrh kolosa građen od nesagorivih materijala i samim tim potpuno bezbedan za buduće posetioce – istakao je Ignjatović.

Uklanjanje ostataka tornja je počela od maja 2005, godine i trajalo je 2 meseca. Pošto je smatran jednim od bitnih obeležja Beograda, doneta je odluka da se toranj obnovi, a projekat je po tom rađen u institutu CIP od avgusta do decembra 2005 godine. Nakon ovog su prikupljena početna sredstva i 11 decembra 2006. potpisan je ugovor o izgradnji tornja između direkcije za imovinu Srbije, RTS i preduzeća "Ratko Mitrović". Gradnja novog tornja otpočela je krajem 2006. godine. Međutim, i pored emotivni razloga za obnovu Avalskog tornja, mnogi smatraju da je njegov značaj u telekomunikacionom smislu veoma diskutabilan. Takođe, ni u vreme kada je postojao, on nije bio adekvatno iskorišćen u turističkom smislu. Radovi na obnovi su počeli 6. februara 2007. godine. Ukupna vrednost obnove je procenjena na oko 8,5 miliona evra, od toga je vlada Srbije obezbedila oko 6 miliona , a grad Beograd 8. maja 2008. dao RTS 80 miliona dinara.

 Sve češće se čuju i mišljenja da je izgradnja tornja bacanje para jer se radi o potpuno prevaziđenoj tehnologiji. - Kada je o televizijskim tornjevima reč, čitava Evropa nakitila se njima dok su oni tehnički bili nužni, dok ih sateliti nisu prevazišli - izjavio je poznati beogradski arhitekta Peđa Ristić za magazin Zenit. Pošto se tornjevi i u Evropi ruše kao neodrživi spomenici, nastavlja Ristić, oni se bacaju na đubrište kao bela tehnika. - Istovremeno, slabo je poznato da se na Avali nalaze ostaci srednjovekovnog grada Žrnovo i ostaci praistorijskog naselja, koje nije istraženo. Nije li pametnije da se pare namenjeni obnovi tornja, koji se inače danas svuda u Evropi ruše, potroše za istraživanje i rekonstrukciju ovih naselja - pita se Ristić. Profesor komunikologije Miroljub Radojković kaže da nas u narednom periodu očekuje digitalna televizija, koja će moći da se prenosi i satelitskim i zemaljskim načinom, s tim što ćemo u oba slučaja morati da kupujemo nove televizore: - Tačno je da su bogate zemlje prešle na satelitski prenos signala uz jaku podršku kablovske mreže. Pošto smo mi tokom bombardovanja ostali gotovo bez svih predajnika, mogli smo da pređemo na satelit uz kablovsku infrastrukturu, koja je u principu jeftinija. Ali se postavlja problem ko će da izvrši kabliranje čitave Srbije, odnosno svakog sela u Srbiji. U protivnom, svaki čovek u Srbiji bi morao da kupuje satelitsku antenu i konektor. Tornjevi će postati suvišni tek kad se uradi potpuno kabliranje čitave Srbije - tvrdi Radojković.

Kako je Tanjugu rekao inicijator i urednik akcije "Izgradimo toranj na Avali" Miloš Bato Milatović komisija za proveru kvaliteta gradnje koju je predvodio profesor Dejan Bajić posle mesec dana kontrole ocenila je visokom ocenom gradnju tornja koji sa antenskim stubom dostiže visinu od 204,57 metara i predala nalaze Odboru za izgradnju avalskog tornja. Ministar zaštite životne sredine Oliver Dulić kao predsednik tog tela uskoro će zakazati sednicu na kojoj će biti saopšten datum svečanog otvaranja, naveo je Milatović, član odbora. O značaju tornja, pre svega, u simboličkom smislu, govori i činjenica da se, od 2003, hiljade građana odazvalo akciji prikupljanja sredstava za obnovu, koju je podržalo i oko 500 umetnika, javnih ličnosti i nosilaca najviših državnih funkcija, kazao je Milatović. Izgradnja novog tornja je počela 21. decembra 2006, a okončana 22. oktobra ove godine. Izgradnja tornja, kazao je Milatović, "dokaz je da srpski narod može da obnovi svoje simbole, pokaže da vidi budućnost i da želi da živi sa Evropom u jednoj boljoj budućnosti". "Ovaj feniks ostaće kao ostavština za budućnost, na radost svih građana Srbije i Beograda", izrazio je nedavno uverenje Milatović.

Obeležena deseta godišnjica rušenja Avalskog tornja u NATO bombardovanju SR Jugoslavije 1999. godine. Novi toranj na čast svima koji su pomagali u izgradnji, svim građanima, RTS-u, Vladi i pojedincima, rekao Oliver Dulić. Bradić: Danas je počela budućnost koja neće biti jednostavna, ali će ponuditi više od prošlosti. Tijanić: Izgradnja tornja više stvaranje novog duha i identiteta, nego tehnološka potreba.Radio-televizija Srbije obeležila je desetogodišnjicu rušenja Avalskog tornja u NATO bombardovanju SR Jugoslavije, kao i skorašnji završetak betonskih radova na obnovi tornja. Uspeli smo da ispunimo zadatak. Posle deset godina, dobili smo novi toranj, simbol prkosa onoga što je srušeno, sa jednim novim, funkcionalnim karakterom za sve građane. Novi toranj je osnova digitalnog signala i kvalitetnijeg programa", rekao je ministar prostornog planiranja Oliver Dulić, obraćajući se prisutnima na Avali.

Nenad Milošević (35) slobodno može reći da je, do pre neki dan, imao najviše radno mesto u Beogradu. I najpreglednije. To je kabina krana na visini od blizu dvesta metara, koji je bio glavna mašina u gradnji Avalskog tornja. - Do dvadeset metara osećam da sam na visini, a posle, pa sve je isto, kao da radim na zemlji. Bude neprijatno kad podižem više od pet tona, kad dune vetar, a zaljuljani kran obavije gusta magla. Ali mesta za strah nema. Volim rizik, situacije koje nisu rutinske i u tome uživam - priča kranista Nenad. Visinu i adrenalin voleo je još kao dete, pa je umesto gimnazije koju je mahom upisivalo njegovo društvo, upisao građevinsku školu, smer visokogradnje. Maturirao je i otišao u firmu „Trudbenik” kako bi što pre osetio čari zanimanja kraniste. - Kad se jednom odlepiš od zemlje, to ulazi u krv, kao neka droga. Postao sam zavisan od ovog posla. U vojsci sam se opredelio za padobransku jedinicu, položio padobranski ispit i mislim da bi mi bilo dosadno kad bih morao da ostavim svoj posao i spustio se da radim na zemlji - objašnjava svoju strast Nenad Milošević. Iako je radio na visokim zgradama u Rusiji, kabina krana Nenada Miloševića nije išla iznad 120 metara. Međutim, pre dve godine, u firmu „Ratko Mitrović” gde je sada zaposlen Nenad Milošević, dolazi poziv - najveći izazov do tada - za gradilište Avalski toranj. - Kada sam se popeo na 185 metara, srce mi je bilo puno. Osećao sam se kao dete u prodavnici igračaka. Gledao sam oko sebe, ljude na zemlji su mi ličili na tačkice. Mislim da sam do sada jedini imao privilegiju da gledam sa visine Avalskog tornja. Pogled je neverovatan, vidi se pola Šumadije - impresioniran je Milošević. Međutim, posao kraniste nosi veliku odgovornost. Korpu u kojoj su bili armatura, oplata, beton, sa zemlje do najviše tačke dizao je, u proseku, 50 puta dnevno. Radno vreme Nenada Miloševića najčešće je bilo od 7 do 18 sati, sa polučasovnim pauzama za doručak i ručak. Gradilište na Avali radilo je tokom svih godišnjih doba, na temperaturama od minus 15 do plus 40. - Jedno jutro kad sam došao od magle se nije video prst pred okom. Ušao sam u kabinu i, kako se podizala, tako sam sve manje video bilo šta ispod sebe. Okačili su mi betonsku oplatu od pet tona i moj zadatak bio je da je stavim među desetak ljudi koji su trebali da je pričvrste na tornju. Osetio sam veliki rizik, samim tim i odgovornost. U trenutku dok držim tu „betonsku grdosiju”, krajičkom oka sam video na kompjuteru da se vetar pojačava, kran je počeo da se ljulja i pomera oko pola metra. Međutim, mesta strahu i panici nije bilo, znao sam da je to pogubno. Zbog guste magle, skoro naslepo sam vratio oplatu na bezbedno, sačekao da se vetar smiri, a zatim teret postavio na mesto. Taj trenutak ću zauvek pamtiti. Ponosan sam na sebe što sam bio smiren i pribran u tim trenucima - s knedlom u grlu priseća se Milošević tog jesenjeg dana na gradilištu. Iako svakog dana radi na visini većoj od 150 metara, kranista Nenad Milošević nije sujeveran, nema nikakav ritual pre nego što dođe do radnog mesta i veruje jedino u sebe. - Ma, kakvi rituali! Najbitnije je da sam odmoran, spreman za posao i smiren. Ono što se desi na zemlji, to će i na 200 metara iznad nje. Toranj je najlepša stvar koja mi se u životu dogodila. Mislim da ću svaki put kad budem prolazio pored Avalskog tornja, sa ponosom reći: „Ja sam radio na kranu kad se toranj gradio!” - priča Milošević, koji nakon izgradnje tornja očekuje nove izazove u zemlji ili inostranstvu. - Ne biram, samo neka je visoko! - kaže Nenad!

Instalirana su dva lifta, koji će do vrha moći da odvedu po deset osoba za mene od jednog minuta. Zbog toga će Avalski toranj imati ne samo funkciju u sistemu telekomunikacija, već će biti i značajan turistički objekat. Raznobojni, moderni reflektori već su postavljeni pa će ceo toranj sijati tokom noći.

Cementara "Lafarž" (Lafarge) iz Beočina saopštila je da je proizvela specijalnu vrstu cementa za pravljenje betona za izgradnju Avalskog tornja. Izgradnja treba da se nastavi polovinom marta Za gradnju tornja na Avali biće upotrebljeno oko 1.500 tona cementa. Zbog visokih zahteva za kvalitet betona i zbog specifičnosti načina izgradnje, cement je izrađen u saradnji sa generalnim izvođačem radova kompanijom "Ratko Mitrović" i Institutom za ispitivanje materijala Srbije, rekao je Vučković. "Lafarž" tvrdi da će novi toranj na Avali, čiji će izgled biti identičan starom,  moći da izdrži zemljotres od 9,2 stepena Merkalijeve skale.

Rus Valeri Rozov (45)obišao je Avalski toranj i razmislja da izvede sokok sa njega Neustrašivi Rus je dospeo na naslovne strane sveta kada je skočio pravo u Mutnovski vulkan dubok 700 metara na Kamčatki, kao prva osoba koje se usudila da uradi tako nešto. Rozov se inače bavi "Bejs džampingom"koji i podrazumeva skok sa stabilnog objekta , a padobran se otvara samo nekoliko metara pre tla.

Izgradnja Avalskog tornja, za koju je prikupljeno više od milion evra, počeće 21. decembra, javila je Radio-televizija Srbije, u kojoj je potpisan ugovor o gradnji tornja. Novi toranj nići će na Avali za 20 meseci, najavili su potpisnici ugovora - predstavnici Građevinskog preduzeća "Ratko Mitrović", Direkcije za imovinu Srbije i RTS-a Oni su čestitali srpskim firmama i građanima koji su darovali više od milion evra za gradnju tornja. Toranj, srušen za vreme NATO bombardovanja 1999. godine, izgrađen je 1965. i bio je jedinstven u svetu i visok blizu 203 metra. "Primenjivaćemo najnovije tehnologije pri izgradnji ovakvih objekata i koristiti najsavremenije materijale, tako da će ovaj novi-stari objekat biti identičan prethodnom, ali po nekim perfomansama i bolji", najavio je Dušan Basara iz Građevinskog preduzeća "Ratko Mitrović. Ako sve bude teklo po planu, u vidiku sa Avalskog tornja moći će da se uživa od avgusta 2008. godine.

Javno preduzeće Srbijašume obeležilo je na Avali 150 godina od prvog proglašenja zaštite ove planine. Naime, knjaz Miloš Obrenović je 1859. godine doneo naredbu „da se Avala zagradi, te tako spase od propadanja“. Inicijativa je pokrenuta nekoliko godina ranije kada je Josif Pančić upozorio Popečiteljstvo da je „Avala ugrožena i da će nestati biljni i životinjski svet ako se nešto ne preduzme“. Nakon proglašenja prve zaštite, Avala je dobila i prvog šumara, zaduženog da štiti šume od bespravne seče. Na početke zaštite ove planine podsetio je na svečanosti Duško Polić, direktor JP Srbijašume. Ovo preduzeće je odlukom Skupštine grada Beograda 2007. godine proglašeno za staraoca Avale, koja je iste godine kao predeo izuzetnih odlika stavljena pod zaštitu države. Osim očuvanja ovog prirodnog dobra, naš zadatak je i njegovo unapređenje. Drago nam je što u tome imamo podršku dece i omladine, jer učenici osnovnih škola učestvuju na predavanjima u našim šumskim radionicama.Gradski sekretar za zaštitu životne sredine Goran Trivan najavio je da će Sekretarijat nastaviti sa zaštitom ne samo Avale, već i Kosmaja.

 Razlike u odnosu na stari toranj ipak postoje u bezbednosnim propisima, novijoj statici i modernoj tehnologiji. Novi toranj je još otporniji na zemljotres nego prethodni. Na 125. metru se nalazi restoran, a 10 metara iznad je vidikovac sa kog će se moći videti pola Šumadije. Prethodni Avalski toranj bio je visok 202,87 metara, u rad je pušten 1965. godine posle petogodišnje izgradnje. Osnovu tornja, jednakostranični trougao, osmislili su arhitekte Uglješa Bogunović i Slobodan Janjić, a konstruktor je bio akademik Milan Krstić. Toranj nije bio direktno uzemljen već se oslanjao na svoje tri noge. Početkom maja 1965. godine toranj je dobio konačan izgled i postavljene su televizijske i radio antene. Avalski toranj je u periodu od 1965. do 1999. godine bio najviša građevina na Balkanu. Asocijacija tornjeva iz Pariza proglasila je toranj na Avali najlepšim u kategoriji trokraka. Toranj je srušen 29. aprila 1999. godine u bombardovanju Srbije od strane NATO-a, kad je pogođen sa dva projektila u noseće stubove.

Akciju "Izgradimo toranj na Avali" koju su 2003. godine pokrenuli udruženje novinara i Javni servis Srbije pomoglo je više od milion građana i oko 500 umetnika različitih branši. - Građani su svojim doprinosom i zainteresovanošću pokrenuli Vladu Srbije da podrži ovaj projekat i tako ubrzali obnovu ovog simbola Beograda. Interesantno je da su sluha za izgradnju tornja imali građani širom Srbije, iako to nije deo njihovg grada. Finansisku podršku pružila su mnoga javna i komunalna preduzeća, veliki broj umetnika, muzičara, književnika, ali i predstavnika Grada.Ovo velelepno zdanje, na radost svih građana, uskoro će biti otvoreno za posetioce - istakao je inicijator i urednik akcije "Obnovimo toranj na Avali" Miloš Bata Milatović. Kako saznajemo, iznos od milion evra, koje je grad Beograd uplatio na donatorski račun Javnog servisa, kao i sav novac uplaćen od građana još uvek nije iskorišćen za izgradnju ovog tornja, ali se pretpostavlja da će od njega biti kupljena tehnička oprema.

Projekvotanje je predstavljalo pravi izazov jer se ovakva prilika nikome neće ukazati sledećih nekoliko generacija. Ponosan sam na ono što smo uradili. Toranj je samo izgledom kao prethodni, ali je konstruktivno izuzetno jak. Na 120. metru ove građevine naći će se restoran površine 100 metara kvadratnih, a sprat iznad vidikovac sa koga se pruža pogled na ceo grad, dok se dvogledom može videti cela Srbija.Sa antenskim stubom ovaj toranj dostići će visinu od 204,33 metara, odnosno metar više nego stari. Na ulazu je 500 kvadratnih metara prostora. Direkcija za imovinu raspisaće tender putem kojeg će on biti izdat u komercijalne svrhe, kako bi se obezbedio novac za održavanje tornja. Avalski toranj je za Beograd ono što je za Pariz Ajfelov toranj.