Avalski toranj

1. Tehnička operativnost?Ne. Dakle prenošenje TV signala elektromagnetskim talasima je otišlo u istoriju.Ali i za taj način distribucije TV programa Avalski toranj nije bio funkcionalan. Možda se kod nas antene koriste u distribuciji kablovske televizije pri prenosu signala izmedju naseljenih mesta,ali i to je prošlost. Ako govorimo o nekim drugim tehnologijama,internet WiMax i sl. to Beogradu nije potrebno,jer već ima bolje,a to što bi reko Pejaković "ne mož' bez kabla". TV i radio prenosu ništa ne fali,funkcionise dobro i bez njega.

2. U turističke svrhe?Ne. Koga briga da se penje na betonski toranj, od toliko lepota na zemlji.

3. Simbol? Znači toranj i da nije srušen,prestao bi da radi.I kroz neko vreme na njega ne bi niko ni išao.Na vrhu tornja je dugo radio restoran sa rotacionom,panoramskom platformom.Morao je da bude zatvoren kada su ustanovili da se toranj nakrivio.Pošto se nakrivio,ko zna,možda i sami srušili u budućnosti. I sad ti obnavljaš i vraćaš nešto što je osuđeno na pustoš i suvišnost.Obnavljaš nešto što bi i onako stajalo bez svrhe, samo da bi stajalo tu.I kome u inat?Samom sebi. Nemam ništa protiv obnavljanja simbola,ali u zemlji u kojoj nedostaje toliko stvari,počev od sredstava koja spašavaju ljudske živote,preko razne druge infrastrukture,ekoloških problema obnavljati tehnički zaostalu stvar je čista glupost i hir. Simbol je most,zgrada,spomenik,verski objekat i sl....i to nije šteta obnoviti jer je funkcionalno koliko god da je staro.Turistički spomenik što je stariji on je vredniji,a stari most ako je siguran i zdrav jednako služi kao i nov izgrađen novim tehnologijama. Mi o mnogo čemu nismo vodili računa.U Beogradu je puno gradjevinskih i verskih spomenika naruženo bez ikakvog plana i rasporeda,a sada će jedan promašeni betonski toranj van grada ulepšati grad.

Na prvi pogled biće identičan prethodnom, ali novi toranj se gradi na potpuno drugačiji način. Najsavremeniji građevinski materijali i moderna tehnologija učiniće kolos gotovo neuništivim. Kako je objasnio Milutin Ignjatović, generalni direktor saobraćajnog instituta CIP, zemljotres i vatra neće moći da ugroze simbol Beograda. – Za razliku od prethodnog tornja koji nije bio otporan na potrese tla, novi će moći da se odbrani i od zemljotresa jačine čak 9,2 stepena Merkalijeve skale. Njegovoj stabilnosti doprinosi i činjenica da su tri noge stabla ukopane u zemlje 8,60 metara. Novo je i to da je vrh kolosa građen od nesagorivih materijala i samim tim potpuno bezbedan za buduće posetioce – istakao je Ignjatović.

Uklanjanje ostataka tornja je počela od maja 2005, godine i trajalo je 2 meseca. Pošto je smatran jednim od bitnih obeležja Beograda, doneta je odluka da se toranj obnovi, a projekat je po tom rađen u institutu CIP od avgusta do decembra 2005 godine. Nakon ovog su prikupljena početna sredstva i 11 decembra 2006. potpisan je ugovor o izgradnji tornja između direkcije za imovinu Srbije, RTS i preduzeća "Ratko Mitrović". Gradnja novog tornja otpočela je krajem 2006. godine. Međutim, i pored emotivni razloga za obnovu Avalskog tornja, mnogi smatraju da je njegov značaj u telekomunikacionom smislu veoma diskutabilan. Takođe, ni u vreme kada je postojao, on nije bio adekvatno iskorišćen u turističkom smislu. Radovi na obnovi su počeli 6. februara 2007. godine. Ukupna vrednost obnove je procenjena na oko 8,5 miliona evra, od toga je vlada Srbije obezbedila oko 6 miliona , a grad Beograd 8. maja 2008. dao RTS 80 miliona dinara.

 Sve češće se čuju i mišljenja da je izgradnja tornja bacanje para jer se radi o potpuno prevaziđenoj tehnologiji. - Kada je o televizijskim tornjevima reč, čitava Evropa nakitila se njima dok su oni tehnički bili nužni, dok ih sateliti nisu prevazišli - izjavio je poznati beogradski arhitekta Peđa Ristić za magazin Zenit. Pošto se tornjevi i u Evropi ruše kao neodrživi spomenici, nastavlja Ristić, oni se bacaju na đubrište kao bela tehnika. - Istovremeno, slabo je poznato da se na Avali nalaze ostaci srednjovekovnog grada Žrnovo i ostaci praistorijskog naselja, koje nije istraženo. Nije li pametnije da se pare namenjeni obnovi tornja, koji se inače danas svuda u Evropi ruše, potroše za istraživanje i rekonstrukciju ovih naselja - pita se Ristić. Profesor komunikologije Miroljub Radojković kaže da nas u narednom periodu očekuje digitalna televizija, koja će moći da se prenosi i satelitskim i zemaljskim načinom, s tim što ćemo u oba slučaja morati da kupujemo nove televizore: - Tačno je da su bogate zemlje prešle na satelitski prenos signala uz jaku podršku kablovske mreže. Pošto smo mi tokom bombardovanja ostali gotovo bez svih predajnika, mogli smo da pređemo na satelit uz kablovsku infrastrukturu, koja je u principu jeftinija. Ali se postavlja problem ko će da izvrši kabliranje čitave Srbije, odnosno svakog sela u Srbiji. U protivnom, svaki čovek u Srbiji bi morao da kupuje satelitsku antenu i konektor. Tornjevi će postati suvišni tek kad se uradi potpuno kabliranje čitave Srbije - tvrdi Radojković.

Kako je Tanjugu rekao inicijator i urednik akcije "Izgradimo toranj na Avali" Miloš Bato Milatović komisija za proveru kvaliteta gradnje koju je predvodio profesor Dejan Bajić posle mesec dana kontrole ocenila je visokom ocenom gradnju tornja koji sa antenskim stubom dostiže visinu od 204,57 metara i predala nalaze Odboru za izgradnju avalskog tornja. Ministar zaštite životne sredine Oliver Dulić kao predsednik tog tela uskoro će zakazati sednicu na kojoj će biti saopšten datum svečanog otvaranja, naveo je Milatović, član odbora. O značaju tornja, pre svega, u simboličkom smislu, govori i činjenica da se, od 2003, hiljade građana odazvalo akciji prikupljanja sredstava za obnovu, koju je podržalo i oko 500 umetnika, javnih ličnosti i nosilaca najviših državnih funkcija, kazao je Milatović. Izgradnja novog tornja je počela 21. decembra 2006, a okončana 22. oktobra ove godine. Izgradnja tornja, kazao je Milatović, "dokaz je da srpski narod može da obnovi svoje simbole, pokaže da vidi budućnost i da želi da živi sa Evropom u jednoj boljoj budućnosti". "Ovaj feniks ostaće kao ostavština za budućnost, na radost svih građana Srbije i Beograda", izrazio je nedavno uverenje Milatović.