Avalski toranj

Nenad Milošević (35) slobodno može reći da je, do pre neki dan, imao najviše radno mesto u Beogradu. I najpreglednije. To je kabina krana na visini od blizu dvesta metara, koji je bio glavna mašina u gradnji Avalskog tornja. - Do dvadeset metara osećam da sam na visini, a posle, pa sve je isto, kao da radim na zemlji. Bude neprijatno kad podižem više od pet tona, kad dune vetar, a zaljuljani kran obavije gusta magla. Ali mesta za strah nema. Volim rizik, situacije koje nisu rutinske i u tome uživam - priča kranista Nenad. Visinu i adrenalin voleo je još kao dete, pa je umesto gimnazije koju je mahom upisivalo njegovo društvo, upisao građevinsku školu, smer visokogradnje. Maturirao je i otišao u firmu „Trudbenik” kako bi što pre osetio čari zanimanja kraniste. - Kad se jednom odlepiš od zemlje, to ulazi u krv, kao neka droga. Postao sam zavisan od ovog posla. U vojsci sam se opredelio za padobransku jedinicu, položio padobranski ispit i mislim da bi mi bilo dosadno kad bih morao da ostavim svoj posao i spustio se da radim na zemlji - objašnjava svoju strast Nenad Milošević. Iako je radio na visokim zgradama u Rusiji, kabina krana Nenada Miloševića nije išla iznad 120 metara. Međutim, pre dve godine, u firmu „Ratko Mitrović” gde je sada zaposlen Nenad Milošević, dolazi poziv - najveći izazov do tada - za gradilište Avalski toranj. - Kada sam se popeo na 185 metara, srce mi je bilo puno. Osećao sam se kao dete u prodavnici igračaka. Gledao sam oko sebe, ljude na zemlji su mi ličili na tačkice. Mislim da sam do sada jedini imao privilegiju da gledam sa visine Avalskog tornja. Pogled je neverovatan, vidi se pola Šumadije - impresioniran je Milošević. Međutim, posao kraniste nosi veliku odgovornost. Korpu u kojoj su bili armatura, oplata, beton, sa zemlje do najviše tačke dizao je, u proseku, 50 puta dnevno. Radno vreme Nenada Miloševića najčešće je bilo od 7 do 18 sati, sa polučasovnim pauzama za doručak i ručak. Gradilište na Avali radilo je tokom svih godišnjih doba, na temperaturama od minus 15 do plus 40. - Jedno jutro kad sam došao od magle se nije video prst pred okom. Ušao sam u kabinu i, kako se podizala, tako sam sve manje video bilo šta ispod sebe. Okačili su mi betonsku oplatu od pet tona i moj zadatak bio je da je stavim među desetak ljudi koji su trebali da je pričvrste na tornju. Osetio sam veliki rizik, samim tim i odgovornost. U trenutku dok držim tu „betonsku grdosiju”, krajičkom oka sam video na kompjuteru da se vetar pojačava, kran je počeo da se ljulja i pomera oko pola metra. Međutim, mesta strahu i panici nije bilo, znao sam da je to pogubno. Zbog guste magle, skoro naslepo sam vratio oplatu na bezbedno, sačekao da se vetar smiri, a zatim teret postavio na mesto. Taj trenutak ću zauvek pamtiti. Ponosan sam na sebe što sam bio smiren i pribran u tim trenucima - s knedlom u grlu priseća se Milošević tog jesenjeg dana na gradilištu. Iako svakog dana radi na visini većoj od 150 metara, kranista Nenad Milošević nije sujeveran, nema nikakav ritual pre nego što dođe do radnog mesta i veruje jedino u sebe. - Ma, kakvi rituali! Najbitnije je da sam odmoran, spreman za posao i smiren. Ono što se desi na zemlji, to će i na 200 metara iznad nje. Toranj je najlepša stvar koja mi se u životu dogodila. Mislim da ću svaki put kad budem prolazio pored Avalskog tornja, sa ponosom reći: „Ja sam radio na kranu kad se toranj gradio!” - priča Milošević, koji nakon izgradnje tornja očekuje nove izazove u zemlji ili inostranstvu. - Ne biram, samo neka je visoko! - kaže Nenad!

Instalirana su dva lifta, koji će do vrha moći da odvedu po deset osoba za mene od jednog minuta. Zbog toga će Avalski toranj imati ne samo funkciju u sistemu telekomunikacija, već će biti i značajan turistički objekat. Raznobojni, moderni reflektori već su postavljeni pa će ceo toranj sijati tokom noći.

Cementara "Lafarž" (Lafarge) iz Beočina saopštila je da je proizvela specijalnu vrstu cementa za pravljenje betona za izgradnju Avalskog tornja. Izgradnja treba da se nastavi polovinom marta Za gradnju tornja na Avali biće upotrebljeno oko 1.500 tona cementa. Zbog visokih zahteva za kvalitet betona i zbog specifičnosti načina izgradnje, cement je izrađen u saradnji sa generalnim izvođačem radova kompanijom "Ratko Mitrović" i Institutom za ispitivanje materijala Srbije, rekao je Vučković. "Lafarž" tvrdi da će novi toranj na Avali, čiji će izgled biti identičan starom,  moći da izdrži zemljotres od 9,2 stepena Merkalijeve skale.

Rus Valeri Rozov (45)obišao je Avalski toranj i razmislja da izvede sokok sa njega Neustrašivi Rus je dospeo na naslovne strane sveta kada je skočio pravo u Mutnovski vulkan dubok 700 metara na Kamčatki, kao prva osoba koje se usudila da uradi tako nešto. Rozov se inače bavi "Bejs džampingom"koji i podrazumeva skok sa stabilnog objekta , a padobran se otvara samo nekoliko metara pre tla.

Izgradnja Avalskog tornja, za koju je prikupljeno više od milion evra, počeće 21. decembra, javila je Radio-televizija Srbije, u kojoj je potpisan ugovor o gradnji tornja. Novi toranj nići će na Avali za 20 meseci, najavili su potpisnici ugovora - predstavnici Građevinskog preduzeća "Ratko Mitrović", Direkcije za imovinu Srbije i RTS-a Oni su čestitali srpskim firmama i građanima koji su darovali više od milion evra za gradnju tornja. Toranj, srušen za vreme NATO bombardovanja 1999. godine, izgrađen je 1965. i bio je jedinstven u svetu i visok blizu 203 metra. "Primenjivaćemo najnovije tehnologije pri izgradnji ovakvih objekata i koristiti najsavremenije materijale, tako da će ovaj novi-stari objekat biti identičan prethodnom, ali po nekim perfomansama i bolji", najavio je Dušan Basara iz Građevinskog preduzeća "Ratko Mitrović. Ako sve bude teklo po planu, u vidiku sa Avalskog tornja moći će da se uživa od avgusta 2008. godine.

Javno preduzeće Srbijašume obeležilo je na Avali 150 godina od prvog proglašenja zaštite ove planine. Naime, knjaz Miloš Obrenović je 1859. godine doneo naredbu „da se Avala zagradi, te tako spase od propadanja“. Inicijativa je pokrenuta nekoliko godina ranije kada je Josif Pančić upozorio Popečiteljstvo da je „Avala ugrožena i da će nestati biljni i životinjski svet ako se nešto ne preduzme“. Nakon proglašenja prve zaštite, Avala je dobila i prvog šumara, zaduženog da štiti šume od bespravne seče. Na početke zaštite ove planine podsetio je na svečanosti Duško Polić, direktor JP Srbijašume. Ovo preduzeće je odlukom Skupštine grada Beograda 2007. godine proglašeno za staraoca Avale, koja je iste godine kao predeo izuzetnih odlika stavljena pod zaštitu države. Osim očuvanja ovog prirodnog dobra, naš zadatak je i njegovo unapređenje. Drago nam je što u tome imamo podršku dece i omladine, jer učenici osnovnih škola učestvuju na predavanjima u našim šumskim radionicama.Gradski sekretar za zaštitu životne sredine Goran Trivan najavio je da će Sekretarijat nastaviti sa zaštitom ne samo Avale, već i Kosmaja.

 Razlike u odnosu na stari toranj ipak postoje u bezbednosnim propisima, novijoj statici i modernoj tehnologiji. Novi toranj je još otporniji na zemljotres nego prethodni. Na 125. metru se nalazi restoran, a 10 metara iznad je vidikovac sa kog će se moći videti pola Šumadije. Prethodni Avalski toranj bio je visok 202,87 metara, u rad je pušten 1965. godine posle petogodišnje izgradnje. Osnovu tornja, jednakostranični trougao, osmislili su arhitekte Uglješa Bogunović i Slobodan Janjić, a konstruktor je bio akademik Milan Krstić. Toranj nije bio direktno uzemljen već se oslanjao na svoje tri noge. Početkom maja 1965. godine toranj je dobio konačan izgled i postavljene su televizijske i radio antene. Avalski toranj je u periodu od 1965. do 1999. godine bio najviša građevina na Balkanu. Asocijacija tornjeva iz Pariza proglasila je toranj na Avali najlepšim u kategoriji trokraka. Toranj je srušen 29. aprila 1999. godine u bombardovanju Srbije od strane NATO-a, kad je pogođen sa dva projektila u noseće stubove.

Akciju "Izgradimo toranj na Avali" koju su 2003. godine pokrenuli udruženje novinara i Javni servis Srbije pomoglo je više od milion građana i oko 500 umetnika različitih branši. - Građani su svojim doprinosom i zainteresovanošću pokrenuli Vladu Srbije da podrži ovaj projekat i tako ubrzali obnovu ovog simbola Beograda. Interesantno je da su sluha za izgradnju tornja imali građani širom Srbije, iako to nije deo njihovg grada. Finansisku podršku pružila su mnoga javna i komunalna preduzeća, veliki broj umetnika, muzičara, književnika, ali i predstavnika Grada.Ovo velelepno zdanje, na radost svih građana, uskoro će biti otvoreno za posetioce - istakao je inicijator i urednik akcije "Obnovimo toranj na Avali" Miloš Bata Milatović. Kako saznajemo, iznos od milion evra, koje je grad Beograd uplatio na donatorski račun Javnog servisa, kao i sav novac uplaćen od građana još uvek nije iskorišćen za izgradnju ovog tornja, ali se pretpostavlja da će od njega biti kupljena tehnička oprema.

Projekvotanje je predstavljalo pravi izazov jer se ovakva prilika nikome neće ukazati sledećih nekoliko generacija. Ponosan sam na ono što smo uradili. Toranj je samo izgledom kao prethodni, ali je konstruktivno izuzetno jak. Na 120. metru ove građevine naći će se restoran površine 100 metara kvadratnih, a sprat iznad vidikovac sa koga se pruža pogled na ceo grad, dok se dvogledom može videti cela Srbija.Sa antenskim stubom ovaj toranj dostići će visinu od 204,33 metara, odnosno metar više nego stari. Na ulazu je 500 kvadratnih metara prostora. Direkcija za imovinu raspisaće tender putem kojeg će on biti izdat u komercijalne svrhe, kako bi se obezbedio novac za održavanje tornja. Avalski toranj je za Beograd ono što je za Pariz Ajfelov toranj.

Na Avalskom tornju u toku je tehnička predaja objekta, nakon čega će toranj zasijati punim sjajem i za posetioce. - Upotrebnu dozvolu za puštanje u rad dobićemo nakon tehničke kontrole, koja je u toku. Ukoliko bude trebalo i najsitnije tehničke detalje ćemo ispraviti i tek nakon svih provera toranj će biti otvoren za posetioce - kaže Mirko Popović, šef gradilišta firme "Ratko Mitrović" koja izvodi radove . Kako nezvanično saznajemo, atest o završenim radovima i upotrebnoj dozvoli u narednih nekoliko dana trebao bi da primi profesor dr. Dejan Bojić, ispred Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja. Nakon dobijanja atesta ministar Oliver Dulić će sazvati odbor na kome će biti određen datum otvaranja Avalskog tornja za posete građana.

Turistička organizacije Beograda u narednoj godini organizovaće oblilazak tornja za strance i uvrstiti ga u jedan od najvažnijih.  U toku su razgovori sa Planinarskim savezom i Sekretarijatom za zaštitu životne sredine kojom trasom ćemo moći da vodimo turiste po Avali. Danas je sastanak u našoj organizaciji sa predstavnicim Avalskog tornja, kako bi se dogovorili o mogućnosti i potrebi turističke prezentacije u prostorijama tornja, ali i smeštanja suvenirnice u jednoj od prostorija - istakla je direktorka Turističke organizacije Beograda Jasna Dimitrijević.

Trokraki avalski kolos biće svečano otvoren posle 22. januara sledeće godine, saznaje „Politika”. Upotrebna dozvola, koju će toranj dobiti za sedam dana, postaće do tada pravosnažna što je posle bezmalo tri godine gradnje poslednja karika koja će omogućiti da ovaj simbol prestonice ponovo ugosti posetioce. Za presecanje vrpce „feniksa” koji su iz pepela vinuli neimari preduzeća „Ratko Mitrović – Dedinje” planiran je veliki spektakl na otvorenom sa padobrancima.